tajna vjestina

Ako te odvedu...

vjestina | 11 Septembar, 2011 09:38

Studentski zivot

vjestina | 07 Septembar, 2011 22:26

Samo student zna koliko su dugi dani od dvadesetog do prvog u mesecu. Samo student zna kako prezivljava do narednog meseca. I samo student zna zasto je ogromna sreca naci 200 dinara, zatureno u nekoj debeloj knjizurini.

Bio je kraj juna, vreme kada svi studenti idu tamo odakle su posli. A svi bez dinara u dzepu, a ipak srecni, neki zbog datog uslova za upis u narednu godinu, a neki zbog samog povratka. To je period kada se svaki dan presabiras za povratnu autobusku kartu.

A onda, kada vidis da ti neostaje jos neka stotka, nazove te rodjak, koji se nije javljao poslednjih sest meseci, sa recima: " Doci cu sutra da te obidjem". Tada pomislis da se dogodilo cudo, docice onaj ko ce pomoci, onaj ko moze da pomogne. U mom slucaju to je bio rodjeni brat mog oca, znaci stric. Inace on i njegova supruga, nemaju decu, oboje rade u dobrim firmama, na dobrim mestima, voze dva automobila, ne propustaju ni letovanja, a ni zimovanja.

Ali onda na scenu stupa ono lepo (glupo) provincijsko vaspitanje, moras gosta necim pocastiti, a ta da opet pocinje presabiranje, uzimanje od svote namenjene karti, da bi se kupio soki i neki keks. I kao i uvek sledi totalni preokret, dodje stric sto bi rekli "masucih ruku". Jos na svu tvoju nesrecu on se pocne zaliti, kako nema ovo, nema ono, fali mu ovo, fali mu ono, a ja kao kreten, slusam i pruzam moralnu podrusku. Pokusavam da pratim kukanje za novcem potrosenim na letovanju. Zatim slusam razna opravdanja, uvek ista, zasto se nije javljao, zasto nije dolazio.

I vec na pola njegove price pocinjem razmisljati kako ja da skupim potrebni novac. Ne nalazim resenje, a ipak cutim, neki ponos mi ne dozvoljavam da krenim stricevom pricom. Uostalom, ja nemam kome da ispricam svoju muku.

Tako prodjose dva sata, rodjak je presao na pricu o zimovanju, a ja ostala na istom. On je otisao, sa recima: "Zvace te striko, da se vidimo, da dodjes na rucak", klimnuh glavom, nasmejah se u znak pozdrava i ostadoh sa polupraznim tanjirom na kome je stajao keks.

Polako zatvorih vrata, kao da se plasim da ce se pojaviti jos neki problem ako zalupim, vratih se u sobu u istom trenu zabrinuta i vesela. Zabrinuta zbog svog problema, a vesela sto sam sacuvala dostojanstvo, sto sam ostala s visoko dignutom glavom, sto se nisam ponizila da zatrazim novac stricu, (neznancu).

A kao spas dosla je komsinica, penzionerka, zahvalna sto joj svako jutro donesem namirnice s pijace, pozajmila mi je tih velikih 500 dinara.

Za * * *

vjestina | 03 Septembar, 2011 21:41

Da se ponožavam pred tobom? Ja imam ponos!... Drugog ljubi,

Ne! Gnev tvoj, smešak razdragani Sanjaj da sav ce ti se dati,

Ne čine meni svojim robom. Ma šta zemaljsko da me nubi,

Od sad smo jedno drugom strani. Ja ničem neću robovati.

Zar ne znaš da ja neću dati Pod južnim nebom ću se

Slobodu svoju radi laži: U tudjem gorju kriti lako;

I tako godine protratih No predobro se znamo! Kako

Za osmeh tvoj, za tvoje draži; Zaboraviti jedno drugo?

I tako predugo u tebi Daću se sav uživanjima

Ja gledah nadu mladog doba, I svime ću se zaklinjati,

I Sve bih omrznuo, sve bih, I smejaću se ja sa svima,

Da volim tebe sve do groba. A ni s kim neću zaplakati;

A možda čase - ko bi znao - Počeću bezočno da varam

Koji su s tobom provedeni Ne želeći da opet ljubim;

Od nadahnuća ja sam krao! Kako sa ženom da izgaram,

Šta si ti za njih dala meni? Kad andjeo mi srce ubi?

Možda bi smisao s nebesa Bio sam rad da trpim muku,

I snaga duha poneli me Na svet da kidišem, da svisnem,

I svet bi za moj dar čudesni, Samo da tvoju mladu ruku

Besmrtno tebi dao ime? - Bezumnik! - Jednom stisnem!

O zašto mi tako nešto kaza Ne spoznah te još neiskusnu

Da bićeš zamena tom sjaju; I zlu - a dušu sam ti dao !

Što mi lice odmah ne pokaza Da li si znala vrednost njenu?

Koji mi otkri tek na kraju! Jesi, - ja tebe nisam znao !

Mihail Ljermontov

U pravu si...Miroslav Pilj

vjestina | 03 Septembar, 2011 20:57

Predaleko svo otisli

a nebo nismo takli.

S munjom za tren sve smo prosli

a s mjesta se nismo makli.

Preduboka je suza ova

za te tvoje slatke lazi.

Gdje je sada put do snova?

Ne pitaj me.

Sam ga trazi.

I možda bih opet mogla...

Ali zasto bih luda bila?

Kad mi se sva prica ova

u psovku pretvorila?

U pravu si.

Ja nisam vise ona ista.

Ne mogu i necu preko svega preci.

A, ljubav je ova i suvise cista

da bi je mogao tak tako poreci.

Suza...

vjestina | 03 Septembar, 2011 20:52

Ponekad tako stignu me sati

slatki od lazi, sivi od jave.

I sve bih na svijetu dala da shvatim

otkuda dolaze ljubavi prave.

Obuzmu tad me daleke plime

sjetne i sretne u isto vrijeme.

Na usni mi lebdi tek tvoje ime.

A, suza sama, nezvana krene.

Al, suza se ova ne zove tuga.

Tuge sam davno preboljela.

Ja, zapravo nikad nikog nisam...

nisam...

ovako voljela.

I dok me vode Gospodnji puti

grije me plavi zvjezdani plašt.

Cvrsto me zagrli i sa mnom cuti

onako kako samo ti to znas.

Ko sam ja?

Ja sam sve i nista....svacija i nicija...ja sam tajna...ja sam vjestina...

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Septembar 2011					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30